+381 11 21 82 944
info@vakademija.edu.rs

Историјат

Средња техничка школа настала је из иницијативе коју је, 1894. године, покренуло Српско инжењерско друштво, али су историјске околности Балканских и Првог светског рата одлагале њено оснивање.

Закон о Средњој техничкој школи у Београду донет је 30. марта 1922. године, а обнародован у Службеним новинама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца бр. 105, 15. маја исте године.

Израда плана и предрачуна за изградњу Средње техничке школе поверена је архитекти Јосифу Букавцу.

Школа је саграђена на на углу Душанове улице и Кнез Михаиловог венца, уместо на првобитно планираном плацу старе Палилуске касарне. Радови су трајали две године.

У исто време, бележе се почеци цивилног ваздухопловства на овим просторима.

У Новом Саду, 20. новембра 1923. оснива се Икарус – прва српска индустрија аероплана, а у Београду 21. априла 1924. Прва српска фабрика аероплана Рогожарски. На импровизовани београдски аеродром код Панчева слетели су 25. марта 1923. године први авиони међународног друштва ”Франко-Румен”, а редован превоз поштанских пошиљки отпочео је 16. априла исте године. Испод Бежанијске косе 25 марта 1927.године, свечано је отворен нови београдски аеродром.

Државна средња техничка школа у Београду, званично почиње са радом 22. септембра 1924. године. Од тог дана, све до данас, у згради у Булевару војводе Бојовића писана је историја српске просвете, индустрије и српског ваздухопловства.

Зграда Прве државне техничке школе

У периоду до Другог светског рата из школе је поникао читав низ конструктора који су оставили неизбрисив печат на развој српског ваздухопловства тог времена. У школи је 10. новембра 1934. године, основан Једриличарски клуб, као посебан месни одбор Краљевског Аеро – клуба „Наша крила“. Касније је основана и Једриличарска група „Икар“. Ове организације сарађивале су са аеродромима у Земуну, Новом Саду и Борову.
     
Са развојем школе, расло је и интересовање за њене стручне кадрове, па историја бележи и прву сарадњу са Министарством војске и морнарице кроз школовање кадрова за потребе војске Краљевине Југославије.

      Министар Војске и Морнарице Краљевине Југославије Драгомир Ж. Стојановић 14 јула 1930. године донео је решење да се те године упише у Средњу техничку школу 20 подофицира ради добијања за војне потребе стручног људства.
Човек који је у потпуности обележио предратни период развоја Државне средње техничке школе је њен оснивач и први директор Јосиф Букавац.

Шест ученика школе борило се у Интернационалним бригадама у Шпанском грађанском рату, а ђаци и професори школе показали су храброст и спремност да се боре против фашизма који је претио да прогута слободну Европу.

Казнена војна операција под именом ”Страшни суд” почела је над уснулим Београдом заглушујућом грмљавином немачке авијације у недељно јутро 6.априла 1941.године. Нацистичке бомбе тешко су оштетиле дворишну зграду школе, а главну зграду запоселе су јединице Вермахта. По наређењу окупаторских власти школа је морала да настави рад.

Од 22. марта 1942. године школа је принудно исељена у зграду Трговачке академије у Цетињској улици, затим у Основну школу ,,Војислав Илић“ и на крају 1944. године у Основну школу ,,Војвода Путник“ код Градске болнице. Након ослобођења школа се враћа у своју матичну зграду.

Током Другог светског рата за идеал слободе животе је жртвовало више од две стотине ученика и професора Државне средње техничке школе, а њих девет проглашено је народним херојима.

У послератном периоду школа је, била сведок друштвених промена усклађујући своја занимања и области рада са развојем земље и потребама друштва. Ваздухопловни одсек оформљен је по захтеву Генералне дирекције ваздухопловне индустрије. Први ученици уписани су 1947. године, а настава је била трогодишња.

Josif BukavacЈосиф Букавац, рођен је у Пуљу, у Истри, 1875. године. Дипломирао је на Високој техничкој школи у Београду 1900. године и потом, читав живот и рад посветио свом народу, онако, како то умеју само људи који су свесни значаја образовања за судбину једне нације. Био је оснивач, професор и директор Државне средње техничке школе у Београду од 1924. до 1940. године. Оно што и данас могу да уче посленици српског образовања јесу преданост, озбиљност и љубав са којима је Јосиф Букавац приступао послу. Букавац је ишао у корак са временом, па је у више наврата у периоду од 1904. до 1931. године путовао у Швајцарску, Француску и Немачку да на искуствима великих европских култура и њихових модерних система образовања створи у Србији Прву државну техничку школу.

Имајући све ово у виду Ваздухопловна академија 2004. године покреће пројекат креирања нових, огледних образовних профила у два паралелна процеса.

Један се односио на креирање наставних планова и програма, што је подразумевало усклађивање компликоване европске и националне регулативе по питању школовања ваздухопловног особља са законском регулативом образовног система Републике Србије.

Други процес односио се на стицање неопходних сертификата да би Ваздухопловна академија била препозната и призната као образовна институција која испуњава све стандарде европских и националних ваздухопловних власти.

 

tabla easaЕвропска комисија је 20.11.2003. године усвојила предлог Европских ваздухопловних власти којим се прописује начин школовања, курикулум и услови које је потребно да задовољи ваздухопловно техничко особље као и услове за организације које се баве школовањем таквог кадра (ЕЦ 2042/2003). Мало потом, те услове усвојиле су и националне ваздухопловне власти (Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије) ускладивши их са домаћим законима и регулативом.

Као резултат, Ваздухопловној академији одобрено је увођење пет нових образовних профила из области ваздушног саобраћаја одлуком министра просвете о упису ученика у средње школе за школску 2007/2008. годину.

Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије септембра 2007. године овластио је школу као центар за обуку особља које обавља прихват и отпрему ваздухоплова, путника и ствари, а октобра исте године као ПАРТ-147 организацију за извођење обуке ваздухопловног овлашћеног нелетачког особља. Школа је овлашћење да буде центар за обуку пилота добила од Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије у септембру 2010. године.

Уследиле су сертификације и од националних ваздухопловних власти Федерације Босне и Херцеговине и Републике Црне Горе.

Кадрови за потребе Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије школују се у нашој школи поново од 23. март 2010. године. Одлуку о томе је донео Министар одбране Републике Србије.

 

У историји школе „раме уз раме” по важности стоје датум оснивања – 22. септембром 1924. и 21. децембар 2011. када је Ваздухопловна академија постала овлашћени центар Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја.

Током деценија у згради коју је пројектовао архитекта и први директор школе Јосиф Букавац смењивали су се наставници и ђаци, али и наставни програми, образовни профили и називи саме школе.

Ваздухопловна академија данас, у истој згради, настоји да пружи највећи допринос изградњи модерног и ефикасног образовног система у Републици Србији, школујући будућност српског цивилног и војног ваздухопловства.