Историјат

Средња техничка школа настала је из иницијативе коју је, 1894. године, покренуло Српско инжењерско друштво, али су историјске околности балканских и Првог светског рата одлагале њено оснивање.

Закон о Средњој техничкој школи у Београду донет је 30. марта 1922. године, а обнародован у Службеним новинама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца бр. 105, 15. маја исте године.

Израда плана и предрачуна за изградњу Средње техничке школе поверена је архитекти Јосифу Букавцу.

Школа је саграђена на на углу Душанове улице и Кнез Михаиловог венца, уместо на првобитно планираном плацу старе Палилуске касарне. Радови су трајали две године.

У исто време, бележе се почеци цивилног ваздухопловства на овим просторима.

На импровизовани београдски аеродром код Панчева слетели су 25. марта 1923. године први авиони међународног друштва ”Франко-Румен”, а редован превоз поштанских пошиљки отпочео је 16. априла исте године. У Новом Саду, 20. новембра 1923. оснива се Икарус – прва српска индустрија аероплана, а у Београду 21. априла 1924. Прва српска фабрика аероплана Рогожарски. Испод Бежанијске косе 25. марта 1927.године, свечано је отворен нови београдски аеродром.

Државна средња техничка школа у Београду, званично почиње са радом 22. септембра 1924. године. Од тог дана, све до данас, у згради у Булевару војводе Бојовића писана је историја српске просвете, индустрије и српског ваздухопловства.

Вршац, један од најстаријих градова банатске регије, налази се на југоисточном рубу Панонске низије, удаљен око 80 километара североисточно од Београда. Повољни ветрови учинили су да регион Вршца постане оптимална област за једриличарство, тако да је 1925. године формиран први аеро-клуб „Наша крила“. Са порастом популарности једриличарског спорта дошла су и прва велика улагања, изградња првог хангара за смештај ваздухоплова, која је завршена је 1934.године.

Са развојем школе, расло је и интересовање за њене стручне кадрове, па историја бележи и прву сарадњу са Министарством војске и морнарице кроз школовање кадрова за потребе војске Краљевине Југославије.

Министар Војске и Морнарице Краљевине Југославије Драгомир Ж. Стојановић 14. јула 1930. године донео је решење да се те године упише у Средњу техничку школу 20 подофицира ради добијања за војне потребе стручног људства.

У периоду до Другог светског рата из школе је поникао читав низ конструктора који су оставили неизбрисив печат на развој српског ваздухопловства тог времена. У школи, у Београду, 10. новембра 1934. године, основан је Једриличарски клуб, као посебан месни одбор Краљевског Аеро-клуба „Наша крила“. Касније је основана и Једриличарска група „Икар“. Ове организације сарађивале су са аеродромима у Земуну, Новом Саду и Борову.

Човек који је у потпуности обележио предратни период развоја Државне средње техничке школе је њен оснивач и први директор Јосиф Букавац.

Шест ученика школе борило се у Интернационалним бригадама у Шпанском грађанском рату, а ђаци и професори школе показали су храброст и спремност да се боре против фашизма који је претио да прогута слободну Европу.

Казнена војна операција под именом ”Страшни суд” почела је над уснулим Београдом заглушујућом грмљавином немачке авијације у недељно јутро 6.априла 1941.године. Нацистичке бомбе тешко су оштетиле дворишну зграду школе, а главну зграду запоселе су јединице Вермахта. По наређењу окупаторских власти школа је морала да настави рад.

Од 22. марта 1942. године школа је принудно исељена у зграду Трговачке академије у Цетињској улици, затим у Основну школу ,,Војислав Илић“ и на крају 1944. године у Основну школу ,,Војвода Путник“ код Градске болнице. Након ослобођења школа се враћа у своју матичну зграду.

Током Другог светског рата за идеал слободе животе је жртвовало више од две стотине ученика и професора Државне средње техничке школе, а њих девет проглашено је народним херојима.

Након Другог светског рата у Вршцу је настављена интензивна обука пилота једриличара. Група под именом „Девети“ отворила је школу једриличарства, а летели су једрилицама које су сами дизајнирали и израдили.

Током ових послератних година укупан, годишњи број сати летења у Вршцу био је већи него укупан број сати у свим другим летачким центрима у Југославији. Због тога је врховна команда Југословенског ратног ваздухопловства прогласила Вршац центром за обуку пилота једриличара. Центар за једриличарство Вршац је 1947. године прешао у надлежност Цивилних ваздухопловних власти Југославије.

У школи у Београду по захтеву Генералне дирекције ваздухопловне индустрије оформљен је Ваздухопловни одсек. Први ученици уписани су 1947. године, а настава је била трогодишња.

Цивилне ваздухопловне власти су 1954. године именовале Вршац за званични Државни ваздухопловни центар. Тада су се пилотима једриличарима придружили падобранци, пилоти ваздухоплова и моделари.

ЈАТ – Југословенска национална ваздухопловна компанија преузела је Ваздухопловни центар Вршац 1972. године. Током следећих 38 година, преко 2000 пилота из бивше Југославије, Индије, Турске, Либије, Анголе, Малте и многих других земаља стекли су своје пилотске дозволе у Вршцу. Контроле летења Србије и Црне Горе SMATSA преузела је Ваздухопловни центар Вршац 2010. године.

Кадрови за потребе Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије школују се у нашој школи поново од 23. март 2010. године. Одлуку о томе је донео Министар одбране Републике Србије.

21. децембра 2011. Ваздухопловна академија постала је овлашћени центар Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја.

У историји школе „раме уз раме” по важности стоји датум оснивања – 22. септембар 1924. и 12. мај 2021. када је одлуком Владе Републике Србије Ваздухопловна академија преузела Ваздухопловни центар Вршац.

Током деценија у згради коју је пројектовао, архитекта и први директор школе, Јосиф Букавац Ваздухопловна академија настоји да пружи највећи допринос изградњи модерног и ефикасног образовног система у Републици Србији, школујући будућност српског цивилног и војног ваздухопловства.