Вршац је један од најстаријих банатских градова. Први писани траг о граду, познатом по вину и ветру, појављује се далеке 1427. године у облику Подвршан. Становници лепог, мирног града под брегом поносни су на своје винограде, позната вршачка вина, изузетно културно наслеђе и грађевине које причају о историји и специфичном животу краја. На врху Вршачког брега стоји Вршачки замак, уз вино и ветар, замак чини основни симбол Вршца. Занимљива историја града везана је за најугледније људе српске културне сцене: Јована Стерију Поповића, Пају Јовановића, Султану Цијук, Бору Костића, Васка Попу, Драгишу Брашована…
Овај грб први пут се појављује на тржишној повељи из 1804. године.
Латински натпис на ободу штита, у кругу, у преводу значи ПЕЧАТ ПРИВИЛЕГОВАНЕ ОПШТИНЕ ВРШАЦ. Овај печат је 1964. године статутом одређен као грб града Вршца. Средишњи део испуњен је графичким приказом свега онога што чини Вршац: град са три цркве, у позадини, на ободима планина виногорје, на врху Вршачки замак, а са супротне стране житна поља. Изнад замка је рука Јанка Халабуре, локалног јунака из времена Велике банатске буне.
Залагањем тадашњег Епископа вршачког Јована Георгијевића (1749-1769), 1750. године, приступило се изградњи Владичанског двора у Вршцу. Камен темељац освештан је 8. маја 1757. године, а зграда је завршена 1763.
Пројекат је рађен у стилу барока, а обимним реновирањем почетком 20. века Двор је ”превучен” у стил еклектике. У унутрашњости двора смештена је и придворна капела посвећена Сабору Св. Архангела Михаила. Капела има јединствен иконостас, рађен од тврдог материјала, осликан родословом Исуса Христа – рад Николе Нешковића. У капели се налази чудотворна икона Пресвете Богородице звана Винчанска – бездинска. Најбурнији период у историји зграде био је половином 20. века, од 1941 – 1956., када није била седиште банатског Владике.
САБОРНА ЦРКВА
По изградњи Владичанског двора, око постојеће цркве, постављени су темељи саборне цркве Светог Николаја. Храм је сазидан 1785. године, у време владике Николе Димитријевић. Иконостас је сликао Павел Ђурковић, а Аксентије Марковић је обавио дрворезбарске радове. Један од најцењенијих сликара са ових простора Паја Јовановић, урадио је нацрте за звона и поклонио је храму две изузетно вредне, у уметничком и естетском погледу, слике, Свети Никола спасава осуђенике и Света Ангелина. Слике су данас део поставке ”Сећање на Пају Јовановића”, у Градском музеју. Витражи на прозорима урађени су после 1900. и на њима је представљена династија Немањића.
РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА
Велелепни римокатолички храм, посвећен Св. Герхарду, саграђен је 1863. године и представља један од симбола града. Црква је изграђена у неоготском стилу. Стилска неоготска константа се провлачи кроз цео пројекат, архитектонски и енетеријерски.
Зидови цркве су богато осликани, муралима, на којима су представљене сцене из Христовог живота. У унутрашњости се изгледом издваја велелепни олтар посвећен Светом Герхарду. Ова црква препознатљива је и по двомануелним оргуљама из 1912. године које су у фази реновирања. Захваљујући акустичности простора, црква Св. Герхарда се понекад користи и као концертна дворана.
СВЕТИ ТЕОДОР ВРШАЧКИ
Вршац је специфичан и по томе што има светитеља, заштитника, са именом града – Светог Теодора Вршачког. Вршачки владика Теодор Несторовић 1594. године је подигао Банаћане на устанак против Турака, под барјаком са ликом Светог Саве. Владика је био ухваћен од стране темишварског паше и живом му је кожа одрана. Канонизација је објављена 29. маја 1994. од кад Вршац овај дан обележава као дан града и градску славу. На брду Миса 2002. године освештан је и храм посвећен овом Светитељу.
РУМУНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Залагањем проте Трајања Опрее и директора румунске банке др Петра Цепењага, као и финансирањем радова од стране осамдесет ктитора, 1913. године подигнут је храм Румунске православне цркве. Црква је посвећена Успењу Господњем. Храм је осликао Вирђије Симионеску, а дрворезбарију су извели браћа Нистор и Јосиф Босиок.
КАПЕЛА СВ. КРСТА
Најстарији католички храм у Банату налази се изнад Вршца, на Брду Миса. После Куле, ово је најстарија сачувана грађевина у граду. Црква је грађена од 1720. године до 1728. године. Испред црквице уређен је видиковац са којег се пружа прекрасан поглед на град и околину. До капеле је могуће стићи колима, путем са јужне стране Вршачких планина, или пешице, степеницама које воде од видиковца до урбаног дела града.
МАНАСТИР МЕСИЋ
Манастир Месић налази се на 11 км од Вршца у месту Месић и посвећен је рођењу Светог Јована Крститеља. О његовом постанку постоје различите тврдње, али се као највероватнија узима она да је саграђен у 11. Веку од стране следбеника Св. Кирила и Методија. У 18. веку манастир добија репрезентативан изглед какав има и данас. Тада је сазидан конак у класицистичком стилу, а храму је дозидан нови барокни звоник. Зидно сликарство чине три слоја фресака насталих од 11. до 19. века. Месићки храм поред великог броја икона краси и једна којој се придаје чудотворна моћ и налази се на Богородичином трону. Позната је као Богородица Достојно јест, а у манастир Месић је стигла 1803. године.
МАНАСТИР СРЕДИШТЕ
Манастир Средиште налази се у селу Мало Средиште на 11 км од Вршца. На том месту је постојао манастир, подигнут у 15. веку, као задужбина Јована Бранковића. После црквене реформе, у 18. веку, манастир је престао да постоји.
На месту некадашњег манастира у периоду од 1995. до 2003. године, подигнут је нови манастир посвећен Чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице.
Градски музеј Вршац је међу најстаријим музејима у Србији. Основан је 1882. године. Прва изложба за јавност отворена је далеке 1896. године у згради ”Конкордије”. Музеј и данас има богате ризнице разврстане у 7 одељења.
У централној згради налазе се сталне поставке: ”Сећање на Пају Јовановића”, ”Хроника Вршца 19. и 20. век”, ”Банатски колаж”, ”Археологија”.
Потиче из друге половине 18. века и у њој је 1784. године отворена прва вршачка апотека”Код спаситеља”. Споменик је културе од великог значаја. Данас се у згради налази депаданс Градског музеја Вршац, са сталним поставкама”Здравствена култура јужног Баната” и ”Природњачка збирка”
Вршачки замак изграђен је на врху брда које доминира околном равницом на 399 метара надморске висине. Ово утврђење представља симбол града и околине. Српски деспот Ђурађ Бранковић, долази ту, после пада Смедерева под турску власт.
Карловачким миром 1701. године објекат је окарактерисан као војна утврда, те је у два наврата рушен. Обнова је кренула археолошким истраживањем крајем прошлог века. Свеобухватна реконструкција још увек није у потпуности завршена. Објекат ради као депаданс Градског музеја Вршац.
После уједињења две општине, српске и немачке, 1795. године, откупљује се приватна зграда, грађена у стилу барока, у центру града, за потребе седишта локалне администрације. Уједињена општина напредује, добија тржишну, а затим и повељу Слободног царског града.
На предлог градоначелника Александра Стојаковића 1859. године почела је градња нове градске куће. Ново здање изграђено је у неоготском стилу, а у њен темељ уграђена је споменица, написана на латинском и српском језику, потписана од стране најугледнијих становника Вршца. Зграда добија свој данашњи изглед после 1945. године, кад се дограђује трећи део у стилу брутализма.
Један је од најстаријих паркова у Србији. Зелена оаза у центру града у 18. веку била је мајур угледне вршачке породице Шерибл.
Проглашен је за споменик природе 2000. године јер припада категорији природних добара од великог значаја. Заузима простор од близу шест хектара и пројектован је у мешовитом стилу у којем се мешају утицаји француског начина пројектовања рондела и цвећњака са енглеским слободним распоредом дрвећа, травњака и жбуња. Многе ретке и вредне врсте украсног грмља, шибља и разноврсног цвећа чине овај парк правом ботаничком баштом.
Захваљујући свом јединственом положају у банатској низији, разноврсности флоре и вегетације, богатим шумским екосистемима, лепим пејзажима и видиковцима, већи део шумског подручја ове планине је заштићен као парк природе. Због богатства орнитофауне, Вршачке планине су 2000. године проглашене међународно значајним стаништем птица у Европи.
Вршачке планине су и интересантна излетничко-рекреациона зона, са пешачким стазама старим преко 150 година и природним условима за бављење различитим екстремним спортовима: параглајдинг, фриклајмбинг, брдски бициклизам…
Вршачки предео је идеалан за бављењем виноградарством.
Још су и Римљани имали овде своје засаде. Ризничар мађарског краља Владислава ИИ платио је 1494. године једно буре вршачког вина десет и по дуката. У 19. веку виногорје се простирало на чак 10.000 ха и било је међу највећим у Европи. Данас у Вршцу и околним местима постоји 15 регистрованих винарија. Многе од њих су мале, породичне фирме, које значајан део пласмана остварују кроз туристичке посете. Осим самог Вршца, село Гудурица је кроз историју било познато по производњи вина. И данас je tako.
Манифестација је најстарија приредба ове врсте у нашој земљи, позната по имену Грожђебал.
Традиционално се одржава, сваке године, трећег викенда у септембру и тих дана можете посетити многобројна културна, комерцијална и спортска дешавања, као и изложбу грожђа и вина. Најзанимљивија дешавања су: карневалска поворка, туристички програм “Пут вина”, дечији маскенбал, наградна игра “Грожђе из авиона”, бициклистички караван “У походе виноградима”, као и низ спортских такмичења. Заштитна личност Грожђебала је Винко Лозић, лик из дела познатог српског и вршачког писца Јована Стерије Поповића.
Центар ”Милленниум”, представља јединствен пример спортско–пословног центра у којем се организују културна, забавна и спортска дешавања (концерти, ревије, сајмови…).
Олимпијски базен део је туристичко – рекреативног комплекса на Градском језеру.
У близини је и дечји базен, као и сви остали садржаји који боравак на базену чине угодним: угоститељски објекти, кабине, лежаљке и сунцобрани.
На самом ободу града налази се мала оаза – Вршачко језеро површине око 32.000 m2 са уређеним плажама и прилазима, као и бројним садржајима током лета.
Језеро се снабдева водом из два извора од којих је један минерални, тако да је вода у њему са високим садржајем јода, сулфата, магнезијума и калцијума.
Ово је највећа пешчара у Европи и често је зову Европска Сахара. Специјални је резерват природе и идеално је излетиште за љубитеље природе.
|
Туристичко -информативни центар ”Вршачке планине” Топовски пут бб тел : + 381 (0)13 830 492 tic.vsplanine@gmail.com Градски музеј Булевар Жарка Зрењанина 20 Тел : + 381 (0)13 838 053 +381 (0)13 831 899 |
Аутобуска станица
Војводе Степе Степановића 9 тел : + 381 (0)13 832 900 |
|
|
Железниика станица Булевар Ослобођења 19 тел : + 381 (0)13 801 015 + 381 (0)13 801 016 |